Елементи 39

Футуризам је уметнички правац који је настао у Италији крајем прве деценије 20. века, у периоду у којем се свет убрзано мењао подстакнут различитим научним и технолошким достигнућима. Др Јована Николић доноси нам причу о овом, како се обично сматра, првом авангардном покрету и иновативним темама које је унео у уметност.

Интеграција стрипова, серија и видео-игара омогућава дубљи увид у глобалну перцепцију техно будућности. Шта нам о будућности каже популарна култура, које су разлике између европских и јапанских наратива, шта нам доносе латиноамерички, а шта индијски аутори, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Ново Орбитирање бави се односом вештачке интелигенције и астрономије. Како да научимо машину да разликује артефакте посматрања од стварних галаксија које желимо да анализирамо, сазнајте у сталној колумни др Дарка Доневског.

Етичари вештачке интелигенције упозоравају да развијање дигиталних близанаца може да угрози индивидуалну вредност наших живота чинећи нас мање ретким, или, другим речима, више замењивим. Шта су то дигитални близанци и какве изазове са собом носе, прочитајте у тексту др Вање Суботић.

Данашња наука понешто дугује и случајним открићима до којих су током векова долазили необични алхемичари у својим неуредним лабораторијама. Петар Нуркић доноси нам причу о овим ексцентричним чудацима који су, уз помоћ „штапа и канапа“, долазили до решења без којих би историја науке изгледала сасвим другачије.

Поједини биолози тврде како и осе, рибе и неке друге биолошке врсте, које на еволуционом дрвету живота заузимају гране знатно удаљене од оне коју смо запосели ми људи, такође могу да кажњавају. На који начин друге врсте то чине, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића Како кажњавају смокве: еволуција казне у биљном и животињском свету.

Довољна сама себи, кроз слушалице, звучник и живи инструмент, постала је ултимативни извор задовољства читавог човечанства, не престајући да фасцинира својом инвентивношћу. Наравно, реч је о музици. А одговор на то како она изгледа кроз призму еволуције, пронађите у новом чланку Марка Весића.

Скрајнута „високим“ уметностима и „правим“ наукама, и наизглед у предсобљу објективне академске и истраживачке „озбиљности“, историја моде тихо жубори научним ходницима човечанства. О модним (научним) открићима без граница читајте у причи коју нам доноси Стефан Жарић.

Богдан Ђорђевић пише о урбаним оазама Београда – и њиховој трансформацији од невидљивих места до нових тачака сусрета. „Овакви пројекти представљају мали, али неопходан корак ка повећању опште свести о важности еколошке и друштвене одрживости урбаних промена.“

Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси нам два интервјуа. Први са др Хавијером Гарсијом Мартинезом, професором неорганске хемије на Универзитету у Аликантеу, у Шпанији и оснивачем компаније Rive Technology, помоћу које је комерцијализовао своје велико научно откриће – нову врсту катализатора који смањују емисију угљен-диоксида. Саговорница у другом интервјуу је др Лиса Херцог, професорка и деканка Филозофског факултета Универзитета у Гронингену. Њена истраживања обухватају теме у којима се укрштају политичка филозофија и економија.

Петровић такође доноси причу о уметничком пројекту „Башта звука“, који је током трајања art+science фестивала био део поставке изложбе Преплитања, у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Кроз разговор са ауторима овог пројекта, редитељком Маријом Стојнић и дизајнером звука Јаковом Мунижабом, можете да зароните у аудио-визуелни портрет Ботаничке баште и њених становника.

Довољно лагани да би лебдели на великом плавом небу, а довољно чврсти да би формирали одређени облик, облаци су одувек привлачили пажњу истраживача и уметника. На које све начине су облици облака инспирисали на стварање и једне и друге, откријте у новом тексту Ане Самарџић.

Стрипови о појединцима који мењају свет постали су део мејнстрима, поготову у Европи. Те приповести су каткад измишљене, али најквалитетнији утисак остављају ипак оне које су засноване на стварним личностима и догађајима – што је уједно и тема нове стрип колумне Николе Драгомировића.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Никола Кораћ, Јовиша Николић, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић и Вук Палибрк, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).