Елементи 25

Иако су створили величанствено и комплексно царство, Инке нису развиле систем бележења информација налик писму какав налазимо у другим цивилизацијама, већ су то чинилe помоћу посебно исплетених разгранатих канапа и чворова који су се звали кипу. Да ли су ови замршени хард-дискови били систем бележења бројева или чак једна врста писма, да ли су се читали само очима или можда и прстима, сазнајте у новом тексту Миљана Васића.

Психолог Дарко Стојиловић у овом броју бавио се темом људске рационалности. Од Тургењева, Чернишевског и Достојевског, преко Homo economicus-а и теорије рационалног избора, па све до савремених психолошких истраживања, Дарко нам пружа увид у расправе на ову тему током историје и покушава да одговори на питање из наслова: Да ли су људи рационални?

Многи научници који су заинтересовани за питања о пореклу живота сматрају да су прве живе ћелије на Земљи настале природним процесом који се назива хемијска еволуција. Шта је то хемијска еволуција, како она функционише и да ли се разликује од биолошке, сазнајте у новом тексту Петра Нуркића ”Дарвин упознаје доктора ”Франкенштајна”.

У тексту ”Инструменти пристрасности”, Ивана Николић пише о једнодимензионалности медицинских средстава кад су у питању раса или пол и открива нам да ли има начина да их другачије програмирамо. Други текст ове ауторке бави се утицајем пандемије коронавируса на знаковни језик и његово коришћење на платформама попут Зума или Мајкрософт Тимса.

„Где престаје мода, а почиње наука, и обрнуто, и још значајније, има ли између ова два света уопште границе?“ – сазнајте у тексту историчара моде Стефана Жарића о Ајрис ван Херпен, модној научници која спаја науку и моду и чије хаљине „одишу бесконачношћу“.

Поред сталне колумне, др Доневски доноси нам интервју са др Мирјаном Павић, астрофизичарком и научном едукаторком, првом добитницом награде „Џоселин Бел Барнел“ за научну инспирацију. Она ради на новооснованом институту за свемирске науке и технологију у Етиопији, али поред научног рада бави се и научном едукацијом и мотивисањем младих људи у Африци да одаберу научну каријеру и наставе са образовањем.

У новом броју прочитајте и интервју Иване Николић са Каролом Бефом, свестраним композитором и пијанистом, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, а недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације ”Мај месец математике”. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, Бефа је за Елементе говорио о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва.

Богдан Ђорђевић пише о интересантном истраживању које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду, чији је крајњи циљ да успоставе систем за дугорочне прогнозе времена који би значајно помогао пољопривредницима и другим заинтересованим произвођачима.

О сезонској алергији на полен, узроцима алергијске реакције, мерењу количине честица алергена у ваздуху, идентификацији и класификацији полена у реалном времену, али и о потенцијалним решењима проблема особа са алергијском реакцијом на полен – сазнајте више у тексту Богдана Ђорђевића ”О полену у реалном времену”, који је плод разговора са др Бранком Шикопаријом, вишом научном сарадницом Института БиоСенс у Новом Саду.

„Космос је као и свака велика мистерија одувек привлачио пажњу, будио знатижељу и распламсавао машту људи“, а нарочито машту уметника. О представама небеских тела у уметности током историје, класичним божанствима и њиховим имењацима планетама, „ванземаљцима“ из Дечана и Месечевој светлости као атмосфери читајте у тексту Ане Самарџић.

Колонизација Конга и експлоатација његових природних ресурса од стране белгијског краља Леополда II оставиће милионе жртава, али и дубок траг у европској уметности. Зашто је вијугав и декоративан стил који данас називамо сецесија или арт нуво, крајем 19. века у Белгији називан стил Конго, откријте у тексту Јоване Николић.

„Цртачки стил је комплексна категорија у свету стрипа, колико је и опсежна у историји ликовне уметности уопште“, пише у својој сталној стрип рубрици Никола Драгомировић. У његовом тексту ”Потрага за линијом” откријте како су све визуелне надоградње, претакања и револуције, све уметничке школе ликовних праваца које су се одвијале стотинама година, у случају стрипа сажете у мало више од једног века.

Илустрације на насловној страни и у темату дело су Марије Бабовић, а странице нових Елемената красе ликовна решења водећих графичких илустратора из Србије и региона: Николе Кораћа, Жељка Лончара, Ђорђа Балмазовића, Срђе Драговића и Јакова Јаковљевића