Акција!

Елементи 25

Темат 25. броја Елемената бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија.

„У поплави лажи и дезинформација о пореклу вируса, начинима превенције и лечења, која се ширила друштвеним мрежама током пандемије Ковидa-19 важност разликовања науке и псеудонауке била је од пресудног значаја“, пише у тексту који отвара темат филозоф др Игор Живановић. Он инфодемију сагледава у једном ширем контексту навале различитих псеудонаучних теорија и теорија завере путем, пре свега, друштвених мрежа и опасности које оне носе, због чега се „изнова и изнова појављује потреба за подсећањем где су границе науке, а где почињу псеудонаучне конфабулације“. Како су изгледали најчувенији филозофски покушаји да се ово разграничење повуче, на који начин би тај подухват могао практично да се изведе и какав је задатак научне заједнице у свему томе, откријте у тексту ”Где су границе науке и како их сачувати” који је илустровала Марија Бабовић.

Други текст овог темата одломак је трибине коју је средином јуна организовао Центар за промоцију науке поводом 40-годишњице описа првих случајева сиде. Које су сличности и разлике између пандемије ХИВ-а и Ковида-19, на који начин треба комуницирати научне информације са широм јавношћу и како изгледа борба са пандемијом и инфодемијом „са првих линија фронта“, сазнајте од два еминентна стручњака, имунолога др Срђе Јанковића и психијатра др Дамира Хуремовића, који су били учесници ове трибине.

У својој сталној колумни Орбитирање, коју је овог пута илустровао Ђорђе Балмазовић, астрофизичар др Дарко Доневски открива нам како ће изгледати ове будуће свемирске мисије и на која ће научна питања покушати да пруже одговоре.

Међутим, прича о астрономији у овом броју не завршава се на томе. У тексту Ђорђа Петровића и Милана Јенића сазнајте више о новом открићу међународног тима истраживача, предвођеног српском планетарном научницом Аном Чернок, које указује да је један од најстаријих и највећих кратера на Месецу далеко старији него што се досад веровало, што би могло да има значајне импликације на будуће одређивање старости још „неузоркованих“ површина небеских тела унутар Сунчевог система – међу којима је и наша планета.

У тексту ”Малтер” који спаја прошлост и будућност, Ђорђе Петровић доноси нам занимљиву причу, праћену живописним фотографијама Марка Рисовића, о истраживачима који испитују тајне чврстоће и дуговечности римског малтера са античких локалитета у српском делу подунавља. Сазнања о саставу римског малтера, ови истраживачи користе за израду нових, компатибилних малтера који ће значајно унапредити конзервацију римских локалитета не само у Србији, већ и у читавом региону.

Прочитај више

250.00 рсд

Тежина 360 г
Број страна

96

Писмо

Ћирилица

Повез

Мек

Година издања

2021

Едиција

Часопис за промоцију науке

Димензије

27,5 x 21

Тежина

360

Шифра производа

4025