Једноставна интернет претрага показује да је број наслова у којима се налазе речи људска природа или питање шта нас чини људима непрегледан, а наведени примери из свакодневног живота указују на то да се овом темом, успут или темељно, баве готово сви. Др Игор Живановић, представио нам је кратку историју теорија о људској природи, а потом расветлио нејасноће и неодређености у томе на које људе мислимо када говоримо о људској природи.
Генерална скупштина Уједињених нација наредну деценију, 2021–2030, декларисала је као „декаду рестаурације екосистема“. Многи сматрају да управо подивљавање (rewilding) пружа један од могућих путоказа ка визији у којој ће „2050. године биодиверзитет бити поштован, очуван и обновљен, са њим ће се поступати мудро, уз очување свих функција екосистема“. Међутим, подивљавање је последњих година промовисано и критиковано с подједнаким ентузијазмом. Аргументе „за“ и „против“, уредник Елемената Иван Умељић изложио је у форми дебате – из угла неколико научних дисциплина: еволуционе биологије, конзервационе биологије, пољопривреде, социологије и економије.
Ванредни професор на Катедри за бродоградњу Машинског факултета у Београду и предавач на Универзитету „Федерико Други“ у Напуљу др Игор Бачкалов открива нам да ли ће и у којој мери улогу коју је некад имао славни морепловац Фернандо Магелан преузети вештачка интелигенција. Од др Бачкалова сазнајемо и више о могућностима за увођење специфичног концепта аутономне пловидбе унутрашњим пловним путевима (попут Рајне и Дунава), и обалним подручјима и рубним морима Европе (попут Северног мора).
Током последњих деценија у академским круговима порасло је интересовање за питања која се тичу првобитног насељавања пацифичких острва. Одговори на питања како, када и зашто су ова острва насељена још немају сасвим прецизне одговоре. Међутим, нова истраживања која покривају широк спектар нових приступа и технологија у генетици, лингвистици и археологији, као и посебни осврти на проучавање климатских околности у прошлости довели су до неких неочекиваних открића. Неке раније прихваћене хипотезе сада се доводе у питање, док неке давно одбачене постају поново актуелне. О „викинзима излазећег Сунца“ писао је Миљан Васић.
Природа, на челу са птицама, одувек је заузимала централно место у модној поетици Александера Лија Меквина. Након његове преране смрти, историчарима моде запао је тежак задатак класификације једног од најплоднијих, најавангарднијих и најрадикалнијих опуса у историји моде који је истовремено нераздвојиво повезан са природом, пише историчар моде Стефан Жарић.
Десноруки су у већини, али помаже ли им то на спортском терену? Како године и године труда упаковати у секунд и по? Колико је „златна“ медаља стварно златна? О занимљивим чињеницама у вези са Олимпијским играма, као и о неизбежној повезаности математике и спорта, пише Богдан Ђорђевић.
Данас можда више него икад, јасно је да нас од загађења пластиком никакво технолошко чудо неће спасити. Иако су нам нова технолошка решења и те како потребна, оно што нам је заиста неопходно јесте свест о размерама потенцијалне еколошке катастрофе, уз већи степен личне одговорности према животној средини. Ђорђе Петровић доноси нам причу о новим приступима рециклажи, иновативним решењима, као и о будућим корацима на овом пољу.
Иако деца често не виде ништа лоше у игрању видео-игара, родитељи могу бити забринути ако она занемарују друге активности због прекомерног играња, поготово ако то иде до те мере да наликује зависности. Постоји ли веза између играња насилних видео-игара и агресивности? Могу ли видео-игре позитивно да утичу на развој когнитивних, социјалних, емоционалних, па и моторичких способности? Одговоре на ова питања даје нам психолог Дарко Стојиловић.
Ивана Николић у првом од своја два текста описује систем машинског учења Ева, који представља вероватно најбољи пример како анализа података може допринети ефикасним политикама у борби против пандемије коронавируса. У другом, она нам открива са којим се проблемима суочавају особе са оштећеним слухом када желе да се баве науком и где је то „запело“ када је реч о знаковном језику и науци.
Петар Нуркић у свом тексту насловљеном „Уклети мозак, уклете случајности“ покушава да пронађе одговор на питање зашто људи верују у духове, EVP аудио-снимке паранормалних звукова, нумерологију, библијски код, гатање, Нострадамусова пророчанства, телекинезу и друга натприродна искуства. Апофенија и пареидолија термини су који врло вероватно могу да објасне највећи број многих необичних искустава и појава.
Највећи свемирски телескоп који је човек до сад конструисао „Џејмс Веб“, биће лансиран пут своје орбите 18. децембра. Како ће изгледати и како ће бити искоришћени подаци са овог телескопа? Да ли је „револуција у науци“ сувише лаконски састављена синтагма која не осликава праве размере изазова и циљева са којима ће се астрономија срести након што „Веб“ започне своја снимања? Нека од претходних Орбитирања у сегментима су помињала главне научне планове ове грандиозне свемирске опсерваторије, а др Дарко Доневски у 26. броју Елемената даје одговоре на нека од споменутих питања.
У зависности од поднебља и културе из које стрип долази, постоје одређене правилности у погледу његовог изгледа, формата и техничких карактеристика. Шта одликује амерички, а шта франкофони стрип, сазнајте у новом тексту стрип критичара и есејисте Николе Драгомировића.
Светлост представља један од природних феномена који су током историје привлачили велику пажњу и научника и уметника. Истраживање светлости доживело је врхунац крајем 19. века када се на француској сцени појављује група младих уметника који одбацују академску традицију сликања у атељеу и своје штафелаје износе на париске улице и у паркове надомак града. Oви уметници, познати под именом импресионисти, променили су однос сликарства према светлости и боји и усмерили интересовање уметника ка другачијим, дотад невиђеним темама свакодневног живота обичних људи у великом граду. Кроз импресионистичку трку за светлошћу води нас др Јована Николић.
Чланак Ане Самарџић „Фантастичне звери и где их наћи (у историји уметности)“ говори о животињама као актерима уметничких композиција у различитим периодима, стиловима, правцима и жанровима, али и њиховој променљивој улози која је пратила људска сазнања и имагинарна тумачења.
Насловну страну и текстове у оквиру темата илустровао је Никола Кораћ, док су аутори осталих илустрација у најновијем издању Елемената Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић, Жељко Лончар, Срђа Драговић, Ивана Бугариновић, Вук Палибрк и Сергеј Туцаков.
