Елементи 27

Темат 27. броја часописа Елементи посвећен је хигијени. Кроз четири текста и четири различита приступа ову тему обрадили су др Срђа Јанковић, др Игор Живановић, др Дамир Хуремовић и Ђорђе Петровић.

Многи истраживачи увелико најављују освит ере у којој ћемо у медицини све превентивне или терапијске поступке кројити према људском организму као индивидуализованој целини, укључујући и микробиоту као „проширено ја“. Др Срђа Јанковић, у свом тексту „(Не)чистоћа је пола здравља: актуелни поглед на хигијенску хипотезу“, истиче да нам до тада преостаје само да, свако понаособ и сви заједно, у зависности од животних околности и ситуација, трагамо за што бољом динамичком равнотежом између оптималног нивоа чистоће и конструктивног односа с микроорганизмима. Половином 19. века, Игнац Земелвајс, лекар мађарског порекла и пионир асептичких процедура у медицинским установама, проучавао је случајеве породиљске грознице у  два одвојена одељења Опште болнице у Бечу. До каквих закључака је Земелвајс дошао открива нам др Игор Живановић. О последицама зрачења радиофреквентних електромагнетних поља на ментално здравље писао је директор психијатријске службе при Универзитетској болници Норт Шор у предграђу Њујорка, др Дамир Хуремовић. Темат затвара текст Ђорђа Петровића под називом „Од пољског клозета до паметних тоалета“ о томе како су се кроз историју мењали и развијали тоалети.

Др Дарко Доневски са међународног института SISSA у Италији упознаје нас са развојем нових радио-опсерваторија, као и лансирањем гигантских свемирских телескопа. Он наглашава да ће научна заједница ускоро добити податке о првим објектима насталим у периоду када је свемир тек прелазио из неутралног у јонизовано стање, пре скоро 12 милијарди година.

Кратку историју лагања: од Одисеја до барона Минхаузена – представио нам је Петар Нуркић, док је о војнику Јурију Валентиновичу Кнорозову и његовом покушају дешифровања писма старе цивилизације са америчког континента писао Миљан Васић. Психолог Дарко Стојиловић појаснио нам је колика је заиста моћ интуитивног мишљења, а у зимским Елементима можете пронаћи и текст Богдана Ђорђевића поводом 50 година од спровођења чувеног Станфордског затворског експеримента.

Инспирација пејзажима или њихово превођење у моду није тековина савремене моде. Напротив, геоморфолошке одлике самих пејзажа, те њихова геополитичка условљеност, неретко су кроз историју утицале на различите аспекте моде, било да је реч о технологији и изради моде, материјалима, бојама, или трендовима. Хоризонте ескапизма приближио нам је историчар моде Стефан Жарић. Др Јована Николић писала је о односу уметника према опакој болести сифилису, а Ана Самарџић позабавила се темом времена у уметности и приказала нам уметност кроз време.

Осим текстова аутора из различитих области, 27. издање часописа Елементи красе и илустрације наших угледних илустратора: Вука Палибрка, Жељка Лончара, Ђорђа Балмазовића, Николе Кораћа, Ирене Гајић, Владана Николића, Срђе Драговића, Монике Ланг, Александре Јованић, Ксеније Пантелић и Јакова Јаковљевића.