Елементи 32

Темат 32. броја посвећен је ChatGPT-ју, чет-боту који је за само неколико месеци освојио светско тржиште и који се увелико користи у образовању, науци, видео-играма, новинарству и бројним другим областима. О историји чет-ботова, примени конверзацијске вештачке интелигенције и дометима ChatGPT-ја за пролећне Елементе писали су Вања Суботић, Миљан Васић, Игор Живановић, Богдан Ђорђевић и Ђорђе Петровић.

У склопу сталне рубрике Орбитирање, од доктора наука у области космологије и астрофизике Дарка Доневског, сазнајемо више о значају систематичних снимака дубоког свемира, попут оних које деценијама чини телескоп Хабл или које је недавно начинио телескоп Веб.

„Једно је када грађани доводе у питање теорију еволуције, буне се против 5Г мрежа и кемтрејлса, па чак и верују да је Земља равна плоча, а сасвим друго ако директно угрожавају своје дете, здравље деце за коју су одговорни, па чак и свих са којима долазе у додир“, истиче фармацеут, дипломата, писац и сценариста Павле Зелић. Он је у свом тексту образложио шта је то што изједа наше поверење у вакцине и наговестио нам како се треба борити против дезинформација о вакцинама.

Богдан Ђорђевић је за најновији број часописа разговарао са водећим ВИ промотером са Института за вештачку интелигенцију из Новог Сада, др Браниславом Кисачанином. Неке од тема овог разговора биле су: зашто је важно са младима разговарати о вештачкој интелигенцији, како нас све то вештачка интелигенција ојачава, каква је улога математике у свему томе и како се укључити у ово, све уносније, тржиште.

Неке студије показале су да мајмуни могу да препознају и одговоре на циљеве и намере других, а било је и индикатора да су шимпанзе свесне онога што други могу да виде и чују. Док се не створе конзистентне и поуздане мере и не устале теоријски оквири, требало би да будемо опрезни са чврстим закључцима, упозорава Дарко Стојиловић, психолог који тренутно похађа мастер студије когнитивних наука на Лондонском универзитетском колеџу.

Колико год желели да наука буде вредносно неутрална, она то често није. Научници, осим што представљају експерте у својим областима, такође показују људске особине приликом својих истраживања. Управо о тим особинама писао је студент докторских студија на Одсеку за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду Петар Нуркић.

Поред научнопопуларних текстова из различитих области, 32. издање часописа Елементи красе и илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Жељка Лончара, Николе Кораћа, Ене Кнежевић, Владана Николића, Уроша Павловића, Ђорђа Балмазовића / шкарт, Артеза, Вука Палибрка, Монике Ланг и Сање Црњански.