Елементи 31

Наша перцепција науке, научних идеја и улоге научника у друштву у великој мери је обликована тиме како су научно-технолошке теме обрађене и представљене у популарној култури. Темат зимског броја Елемената, који чине текстови Ивана Умељића, Ане Самарџић и др Марије Маглов, покушава из различитих углова да расветли како изгледа наука преломљена кроз призму популарне културе.

Петар Нуркић представио нам је историју Њутнове и Хукове расправе, као и више детаља о њиховим биографијама. Ако узмемо у обзир њихове необичне склоности, интересовања и уверења, није зачуђујуће да њихова научна расправа није била нимало примерена. Заправо, она је била све осим научне, будући да нису размењивали аргументе, него увреде. Хук је изгубио, а тиме је и потиснут у крајност историје науке. Шта би се десило да је Хук победио у расправи? Да ли би данашња физика изгледала другачије? И да ли су у научним расправама елементи биографија научника битнији него сами аргументи о експериментима? Њутн и Хук идеална су подлога за пружање одговора на ова питања.

Данас, у време модерних свемирских истраживања која се одвијају хиљадама година након грчких митова, имена Аполона и Артемиде симболично означавају неке од најзначајнијих прошлих и будућих мисија у које се човек отиснуо пут отвореног свемира. Др Дарко Доневски нам у свом тексту у склопу редовне рубрике „Орбитирање“ пружа детаљнији увид у геохронологију Марса, мисију Орион и друге велике снове о свемирским колонијама.

У новом броју Елемената прочитајте и интервју Ђорђа Петровића са др Владимиром Јанковићем, историчарем науке и метеорологије са Универзитета у Манчестеру. Професор Јанковић говорио је о томе ко је одговоран за климатске промене, на који начин би требало комуницирати о њима, која је улога научне комуникације у друштву и са којим се све изазовима суочава подухват „отварања науке“.

„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“, каже у интервјуу за Елементе Дејвид Лагнадо, професор когнитивне науке на Универзитетском колеџу Лондон. Дарко Стојиловић са њим је разговарао о томе може ли се доказати постојање слободне воље, да ли је робот одговоран за своје поступке, има ли простора за већи уплив филозофске спекулације у данашњу психологију и зашто сматра да смо „вешти у објашњавању, а слаби у доказивању“.

Због своје сјајносребрнкасте боје и течног стања на собној температури, жива је од давнина заузимала посебно место међу осталим металима. Била је позната Египћанима , Кинезима, Грцима, Римљанима, али и народима Средње Америке. Свака од ових култура је имала своје легенде о живи, којој су приписивана лековита и магијска својства. О употреби живе кроз историју писао је Миљан Васић.

Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Ђорђе Балмазовић/шкарт, Моника Ланг, Владан Николић, Ксенија Пантелић, Милош Ћосовић Деско и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.

290.00 рсд

Тежина 360 g
Број страна

96

Писмо

Ћирилица

Повез

Мек

Година издања

2023

Едиција

Часопис за промоцију науке

Димензије

27,5 x 21

Шифра производа

4031