Елементи 34

Темат 34. броја Елемената посвећен је спекулативној фармацији, а аутори текстова у склопу темата су Павле Зелић и др Срђа Јанковић. У делима научне фантастике прегршт је примера фиктивних лекова са невероватним могућностима утицаја на људско физичко и ментално здравље. Није редак случај да су фиктивни изуми и технолошке иновације, деценијама након првог појављивања у некој научнофантастичној књизи, филму, стрипу или игри, постајали стварност. Међутим, колико је реално да лекови из ових дела доживе сличну судбину? И да ли би таквом сценарију уопште требало да се надамо?
Иако смо површину Месеца мапирали до задовољавајућих детаља, геолошка историја јединог Земљиног природног сателита комплекснија је него што се раније чинило, а сложеност његовог хемијског састава тек треба да буде објашњена у целости. У најновијем Орбитирању, астрофизичар др Дарко Доневски доноси нам причу о новој генерацији азијских мисија на Месец, чији је циљ да додатно расветле његов настанак и историју.
Друштвене игре углавном играмо да бисмо се забавили и разонодили. Међутим, кад се пажљиво интегришу у процес истраживања, ове игре могу бити итекако „озбиљне“ и могу значајно обогатити наше разумевање различитих феномена. У тексту Озбиљне игре Дарка Стојиловића, откријте на који начин оне могу бити вредан и перспективан научни алат.
Ђорђе Петровић доноси нам причу о знојењу – телесном процесу којег се, иако се одвија без наше свесне контроле, често стидимо и трудимо се да га закамуфлирамо. Међутим, уз сву непријатност коју доноси нашем носу, знојење је једна од „супермоћи“ људске врсте и вероватно најбољи механизам хлађења организма у природи.
У новом тексту Петра Нуркића сазнајте више о узбудљивој историји будилника, од Платона до вештачког циркадијалног ритма. Током протекла два миленијума шећер је прошао кроз невероватну трансформацију – од егзотичног и ретког састојка до свеприсутног елемента у нашој свакодневној исхрани. О том узбудљивом и нимало слатком путовању шећера кроз векове, континенте и културе, читајте у новом тексту Богдана Ђорђевића. Иако се Дарвин често сматра својеврсном антитезом романтичарског покрета, Миљана Васића доноси нам занимљиву причу о томе како су песници и филозофи из доба романтизма утицали на „оца“ теорије еволуције.
Без илузије о томе да ћемо икада имати науку која је имуна на моралне преступе, једно од најопштијих питања које се поставља јесте: када ситни морални преступ прераста у озбиљан морални проблем и када он представља препреку научном истраживању? Одговор на ово питање пронађите у новом тексту др Игора Живановића.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Ксенија Пантелић, Јаков Јаковљевић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Владан Николић, Катарина Баћевић, Тамара Боговац, Јаков Јаковљевић и Срђа Драговић, који је осмислио изглед насловне стране и првог текста темата.