Елементи 42

Уводни текст темата испитује стварне биолошке феномене који стоје иза фикције о „зомбијима“, као што је ентомопатогена гљива, која управља понашањем мрава. Колико су реалне претње од  гљивичних инфекција ове врсте и да ли је „зомби апокалипса“ код људи уопште еволуционо могућа, сазнајте у новој причи др Игора Живановића.

Сарадња и сукоб неодвојиви су делови живота и еволуције. Кроз примере микробиоте, паразитизма, симбиогенезе и међусобне зависности врста, др Срђа Јанковић у другом тексту темата показује нам да су „рат“ и „мир“ у природи две стране истог процеса – сложене мреже односа која одређује опстанак, здравље и развој свих живих бића.

Супернове нису само „космички ватромети“ већ непроцењиве природне лабораторије у којима настају тежи хемијски елементи, кључни органски материјал за изградњу планета и, на крају, за сам живот. У новом Орбитирању, др Дарко Доневски нам доноси причу о обим блештавим космичким светионицима, без којих би наш универзум био далеко сиромашнији.

У апотекама широм света, па и у Србији, додатак исхрани стоји раме уз раме са лековима, по свему им налик. Више чак и нису „додаци“ – постали су стил живота, који на сва звона препоручују инфлуенсери. Да ли су суплементи оаза или фатаморгана здравља, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Рекламна кампања за Mr Muscle, познато средство за чишћење кухиње, показује успешну интеграцију науке у сврху продаје производа. Мићо Таталовић, вишеструко награђивани научни новинар, истражује како се ова кампања ослања на клишее попут „чистих лабораторија“, научника белаца у лабораторијским мантилима и домаћица.

Савремена уметност често изазива збуњеност и питање – шта уопште гледамо и зашто је то уметност? У новом тексту Марка Весића сазнајте како су се уметничке праксе промениле, зашто више не важе стара правила лепоте и шта нам све савремена уметност заправо говори о свету у ком живимо.

Машине више нису само алати – оне имају моћ да „саме“ одлучују. У тексту Вештачки агенси: улоге и личности машина, др Вања Суботић пише о томе како вештачка интелигенција преузима људске обрасце понашања, шта нас то учи о нама самима и где се завршава граница између човека и машине.

Сви знамо тај осећај – од понедељка почињем да трчим, једем здраво, учим језик… и онда понедељак никако да дође. У новом тексту Петра Нуркића сазнајте шта психологија каже о одлагању, самоконтроли и зашто је толико тешко претворити добре намере у стварне навике.

Наш мозак није савршено симетричан – леву и десну хемисферу не раздваја само анатомија, већ и начин на који мислимо, говоримо и доживљавамо свет. Др Милица Нешић истражује како је ова неравнотежа настала током еволуције и зашто је управо асиметрија један од кључева људске свести и језика.

Данас је очигледно да је Земља округла, али није увек било тако – вековима су се научници и филозофи препирали о облику наше планете. У тексту др Миљана Васића Када је Земља постала округла? сазнајте како се мењало разумевање космоса, ко су били први „браниоци“ округле Земље и како је наука коначно победила теорију о равној плочи.

Ивана Николић доноси нам интервју са др Биљаном Станковић, ванредном професорком Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду. Др Станковић говорила је о својој новој књизи Рађање субјекта: Транзиција у мајчинство као отеловљено и технолошки посредовано искуство, коју је објавио престижни научни издавач Palgrave Macmillan-Springer Nature.

У научном часопису Nature, недавно је објављен рад о детекцији новог облика магнетизма, а један од аутора је др Срђан Ставрић, теоријски физичар и виши научни сарадник Института за нуклеарне науке „Винча“. Ђорђе Петровић је са њим разговарао о овом открићу, његовим технолошким импликацијама и вези физике и рокенрола.

Иако се данас сматра псеудонаучном дисциплином, алхемија је кроз историју инспирисала многе учењаке да својим креативним експериментима направе мањи или већи помак у науци, али и многе уметнике. У новом тексту Ане Самарџић, сазнајте на који начин су алхемичаре, у различитим периодима, бројни сликари представљали на својим платнима.

Први јавни паркови у Европи настају крајем 18. и током 19. века као одраз нових друштвених идеја и односа човека према природи. Др Јована Николић доноси нову причу о развоју јавних паркова кроз историју, вредној тековини раног модерног доба која је омогућила да и у срцу великих урбаних целина природа остане део свакодневног живота људи.

Роберто Равиола, свету познатији као Магнус, део је националног поноса Италије. У тој земљи га сматрају једним од највећих, ако не и највећим аутором стрипа. У фебруару се навршава 30 година од његове смрти, а више о његовом лику и делу откријте у новој стрип колумни Николе Драгомировића Magnus pictor fecit (1).

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Алиса Викић, Жељко Лончар, Сања Црњански, Сергеј Туцаков, Ксенија Пантелић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Вук Палибрк, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).