Елементи 40

Наши преци су од давнина покушавали да предвиде временске прилике на основу верских празника, понашања животиња и других знакова из природе. Колико су таква „прогнозирања“ научно утемељена и како се она разликују од предвиђања која можете наћи на климатским сервисима, откријте у новом тексту Ђорђа Петровића Гатање о времену.

УН процењују да је у овом тренутку неких 3,6 милијарди људи непосредно изложено различитим последицама климатских промена, међу којима здравствени ризици заузимају значајно место. Какви нам ризици прете у будућности и како да им се супротставимо, сазнајте у новом тексту др Срђе Јанковића Преображај без преседана: климатске промене и здравље.

С обзиром на то да се сви налазимо у приближно истој позицији, да делимо заједничке услове животне средине, чини се да је можда дошао тренутак када оно што је било предмет интересовања неколицине треба да постане брига многих, и то пре свега кроз деловање политичких институција. Др Игор Живановић доноси причу о климатској правди и неким практичним решењима.

Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских наука и друштва. У тексту Иване Николић сазнајте више о начинима на које ЦПН промовише климатску писменост.

У новом Орбитирању др Дарко Доневски се бави дугом и недовољно препознатом историјом жена у астрономији. Он нам доноси причу о огромним доприносима пионирки као што су Вилхемина Флеминг, Хенријета Левит и Сесилија Пејн-Гапочкин, које су померале границе науке упркос институционалним и друштвеним баријерама, указујући на то колико је важна и неопходна родна равноправност у научној заједници.

У новом аутостоперском водичу кроз обраду природних језика др Вања Суботић анализира кинеске развојне „филозофије“ конверзационе вештачке интелигенције, оличене у чет-боту DeepSeек. Она разматра технолошке стратегије и политичке импликације овог модела, укључујући контроверзе око етичности прикупљања података, цензуре садржаја и начина на који DeepSeek „учи“ да закључује.

Захваљујући великом напретку у узгајању главоножаца, постоји шанса да ће ове животиње ускоро моћи да се користе у лабораторијским експериментима, што би могло откључати многе мистерије биологије. У тексту реномираног научног новинара Мића Таталовића сазнајте какве етичке дилеме може да отвори претварање хоботница у „лабораторијске пацове“.

Миленијумима су људи вером покушавали да одагнају болести, неретко дајући божанској интервенцији предност над актуелним медицинским знањима и методама лечења. Многи то чине чак и данас. Има ли ипак у томе неког смисла и мерљиве користи, откријте у новом тексту Павла Зелића Вера као лек.

Године 1520, Фернандо Магелан је са три брода кренуо у потрагу за алтернативним поморским путем до далеких острва где расту каранфилић и мускатни орашчић. Др Миљан Васић доноси нам причу како је потрага за извориштем зачина довела до првог путовања око света и започела двовековни сукоб који је однео преко 150.000 живота, али и обликовао економску и политичку мапу модерног света.

У другој половини 19. века, Коста Вујић у Београду и Ласло Рац у Будимпешти предавали су у разредима из којих су потекли неки од највећих умова науке. Петар Нуркић истражује шта чини један разред изузетним и како се то питање поставља у доба „паметних“ табли, AI асистената, VR наочара и интерактивних зидова – али и даље зависи од људског фактора: посвећених наставника и културе учења.

Из дана у дан наш свет постаје све гласнији и гласнији. Постоји ли апсолутна тишина и да ли је она решење, сазнајте у новом тексту Иване Николић Да ли чезнете за тишином?.

Архитекте све чешће користе генеративну вештачку интелигенцију како би унапредиле креативне процесе и убрзале рад, али ова технологија доноси и низ техничких и етичких дилема. О каквим се дилемама ради и како изгледа примена AI у архитектури, прочитајте у причи о алгоритмима на градилишту коју доноси Богдан Ђорђевић.

Током првих деценија 20. века, на руској уметничкој сцени створени су многи авангардни покрети који ће заувек променити ток историје уметности. Др Јована Николић бави се управо њима и новим језиком уметности који ће постати један од начина које је конструисано ново друштво и нов, модеран, механички и индустријски свет.

Који су најбизарнији артефакти који су кроз историју доспели у музеје и постали експонати, а да се за њих дуго мислило да потичу из природе? Шта их је чинило тако посебним да су заслужили да се нађу у великим, приватним или јавним збиркама? Одговоре на ова питања потражите у новом тексту Ане Самарџић о (не)природним музејским експонатима.

Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси интервју са др Розари Грифин, истраживачицом на Универзитетском колеџу у Корку (Ирска) и директорком конзорцијума ICORSA. Она је за нове Елементе говорила о кључним изазовима с којима се данас суочавају млади истраживачи и могућим стратегијама које би научне каријере учиниле привлачнијим.

Ове године се навршава тридесетогодишњица смрти једног од највећих и најзначајнијих стваралаца девете уметности, чија оставштина и данас из сенке обликује наше поимање стрипа. У новој стрип колумни Николе Драгомировића прочитајте више о „оцу“ Корта Малтезеа и „естети магије сна“ – великом Хугу Прату.

Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Јовиша Николић, Вук Палибрк, Лазар Тасић, Владан Николић, Моника Ланг, и  Жељко Лончар, који је осмислио изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).