Елементи 30
Темат јесењег броја Елемената посвећен је једном физиолошком процесу са којим се тешко миримо – старењу. Старење у ери дигиталних технологија, фактори дуговечности код „метузалема“ у животињском царству и неподношљивост вечног живота, само су неке од тема које су у оквиру овог темата обрадили Богдан Ђорђевић, Ивана Николић и Ђорђе Петровић.
До нас су недавно стигли први подаци које је послао телескоп Веб. Свега неколико дана било је довољно астрономима да схвате уникатност ових података и започну још једну велику научну трку – трагање за најдаљом од свих далеких галаксија у свемиру. У колумни Орбитирање астрофизичара др Дарка Доневског, сазнајте више о историји, али и садашњости и будућности овог величанственог научног подухвата.
О томе ко је био Едуард Пернкопф, како изгледа медицина у свету без моралног компаса и зашто је наша морална обавеза да се стално присећамо овог мрачног раздобља, сазнајте више у новом тексту др Игора Живановића.
У тексту „Мера за меру“ Миљана Васића сазнаћете који је низ необичних историјских околности довео до разматрања саме идеје метра, њене практичне реализације, и постепеног усвајања метричког система у свету.
Од почетака филозофије све до данас, велики мислиоци покушавали су да одгонетну тајне менталног функционисања људи. Међутим, тек средином 20. века дошло је до покушаја да се створи јединствена наука која би се бавила овим питањем кроз објектив различитих научних дисциплина. Како су изгледали ти покушаји и да ли су резултирали стварањем јединствене науке, сазнајте у новом тексту Дарка Стојиловића „Постоји ли наука о уму?“.
Ослањајући се на новија истраживања из рачунарских наука, у којима се истиче сличност између мисаоних експеримената и компјутерских симулација, Петар Нуркић покушава да испита да ли су, захваљујући овој сличности, и резултати мисаоних експеримената репликабилни.
Не постоји на свету музеј, било приватни или државни, у којем нећете наићи на знак „Mолимо да не дирате експонате“. Ипак, у пракси се показало да би „Молимо да не облачите музејске експонате“ можда био ефектнији знак. Историчар моде Стефан Жарић у свом новом тексту покушава да одговори на питање: Ако музејску моду третирамо као лични гардеробер, ко је онда и како штити?
Наука континуирано ради на томе да се сви биолошки процеси у вези са косом објасне и докажу, док су историја и култура различитих народа коси придавали многоструки значај и симболику, често мистификујући њену улогу. Која је тајна било чије здраве косе, има ли ту уопште икакве тајне и како је све коса представљена у уметности у популарној култури – откријте у новом тексту Ане Самарџић.
На прелазу из 17. у 18. век, у Нирнбергу један сликар и аматерски астроном отворио је приватну опсерваторију. Ускоро, најсветлија звезда научног неба постаће његова ћерка, Марија Клара Ајмарт, која ће живот посветити пажљивом проучавању астрономских појава, Сунца, Месеца и планета и њиховом бележењу пастелним бојама. Њеним ликом и делом бавила се др Јована Николић.
Јапански стрип данас је најпопуларнија – и најтиражнија – форма девете уметности. У свету се прода више примерака манге него свих осталих стрипова заједно. Јапан је земља у којој је култура стрипа укорењена дубље и дуже него игде у свету. Како је манга настала и како је успела да освоји свет – сазнајте у новом тексту стрип критичара Николе Драгомировића.
Илустрације: Ђорђе Балмазовић / шкарт, Владан Николић, Вук Палибрк, Никола Кораћ, Срђа Драговић, Жељко Лончар, Милош Ћосовић Деско, Ирена Гајић и Јаков Јаковљевић.
Оригинална цена је била: 290.00 рсд.250.00 рсдТренутна цена је: 250.00 рсд.
Тежина | 360 г |
---|---|
Број страна | 96 |
Писмо | Ћирилица |
Повез | Мек |
Година издања | 2022 |
Едиција | Часопис за промоцију науке |
Димензије | 27,5 x 21 |
Шифра производа | 4029 |