Елементи 28

О објективности, термину који многи узимају здраво за готово, за темат 28. броја из потпуно различитих перспектива писали су Иван Умељић, Ђорђе Петровић, Миљан Васић и Богдан Ђорђевић.

Ако сте се некада преслишавали за испит или окупили са друштвом на некој од клупа Студентског парка, онда сте учили и дружили се у друштву Доситеја Обрадовића, Јосифа Панчића и Јована Цвијића. Научни сарадник на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду др Јована Николић доноси нам занимљиву причу о научницима из Студентског парка.

Какав се „пех“ десио Карлу Шпицвегу да од фармацеута постане један од водећих сликара бидермајера и на необичан начин споји науку и уметност, сазнајемо од Ане Самарџић.

Загледани у далеке светове који су од Земље често удаљени неколико милијарди светлосних година, дуго смо били у недоумици да ли нам, и у којој мери, промиче лепота матичне галаксије? Дарко Доневски, астрофизичар са међународног института СИССА у Италији, у рубрици Орбитирање истиче да смо са појавом моћних радио-интерферометара, који доносе детаљне радиоталасне снимке свемира, све ближи одговору на ово питање.

Др Игор Живановић у свом тексту Трофима Денисовича Лисенка описује као „злосрећног антихероја још несрећнијег времена“ и пружа нам једну обухватну причу о овом совјетском агроному.

Поред научнопопуларних текстова из различитих области и ово издање часописа красе илустрације водећих илустратора из Србије и региона: Ђорђа Балмазовића, Николе Кораћа, Владана Николића, Срђе Драговића, Монике Ланг, Жељка.

У новим Елементима можете прочитати и текст Петра Нуркића о краткој историји бесмртности — од Епа о Гилгамешу, преко древне Грчке до Џефа Безоса, који увелико улаже у институт који окупља престижне научнике који се баве старењем ћелија и покушајима да обрну тај процес.

Историчар моде Стефан Жарић пише о члановима породице Диор, о ружи са сто латица и најпосле, о парфему Мис Диор. Он наглашава да је реч о „есенцији љубави једне породице и мирису слободе и антифашизма који нам је rosa centifolia подарила да у њему и данас уживамо“.