Елементи 24

Петог јуна 2021. навршиће се тачно 40 година од када је у билтену Morbidity and Mortality Weekly америчког Центра за контролу болести тим клиничара објавио чланак у којем је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19.

Темат отвара чланак „Спора оштрица пробија штит“ имунолога др Срђе Јанковића, који је посегао за метафором из романа Френка Херберта „Дина“ како би читаоце увео у причу о овој заразној болести чија је патогенеза једна од најспоријих у целокупној медицини, а латентни период међу најдужим за које се зна. Наредни текст „На истој страни“, угледног њујоршког психијатра др Дамира Хуремовића, говори о самоћи, изолацији и одбачености људи оболелих од сиде и о трауматским искуствима кроз која су пролазили заједно са својим породицама и пријатељима. Темат затвара чланак „Нулти пацијент“, у којем се Иван Умељић осврће на неколико најважнијих епизода које су претходиле открићу из 1981. године, а за које се претпоставља да су утрле пут пандемији ХИВ-а, укључујући и на ону најзагонетнију – прелазак вируса са шимпанзи на човека.

О феномену сујеверја пише научни сарадник Института за филозофију др Игор Живановић, док се о изузетно значајном научном појму – интелигенцији – бавио психолог Дарко Стојиловић који доводи у питање неприкосновеност IQ тестова. Астрофизичар и стипендиста италијанске владе у области космологије Дарко Доневски у колумни Орбитирање доноси још једну занимљиву причу о „урбаној поетици невидљивих градова и галаксија“, а стрип критичар и есејиста Никола Драгомировић пише о  томе како аутори стрипова посматрају време као флуид и користе га по сопственом нахођењу. Ивана Николић у свом првом тексту доноси причу о паметним супругама и чињеници да већина софтвера попут Сири или Алексе имају женске гласове, док у другом пише о изузетној хемијској разноликости хране коју свакодневно конзумирамо и која би се могла посматрати као својеврсна „тамна материја“ исхране, с обзиром на то да већина ових састојака остаје готово потпуно невидљива.

Осим наведених, у новом броју можете прочитати приче и о историји емоција, несвакидашњем сусрету великог француског просветитеља Денија Дидроа и славне руске царице Катарине Велике, али и о томе како климатске промене утичу на градитеље инструмената, дистрибутере и крајње кориснике – свираче. Као и обично, часопис доноси и текстове који на занимљив начин описују блиску везу науке и уметности – од Јоване Николић сазнајемо више о шведској уметници Хилми аф Клинт, док Ана Самарџић пише о снажном утицају Дарвинове теорије на европску уметност 19. века.

Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Ирена Гајић, Никола Кораћ, Моника Ланг, Жељко Лончар, Ивана Бугариновић, Јаков Јаковљевић, Владан Николић, Срђа Драговић, као и Ђорђе Балмазовић (шкарт), који је аутор ликовног решења насловнице и илустрација и мапа у темату.