Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем.
Обузети свакодневним пословима и дневном рутином, људи немају времена да се чуде над животом, светом, стварима и појавама у свету, већ их узимају здраво за готово. У новом тексту др Игора Живановића „Зашто жирафе имају дуге вратове?“, откријте зашто без чуђења нема филозофије и науке, због чега је оно заједничко деци и научницима, која је разлика између чуђења и радозналости и зашто је важно чудити се.
Још у 16. веку, у време мрачне инквизиције и борбе за прихватање хелиоцентричног система, Ђордано Бруно размишљао је о „свемиру бесконачном“, у којем „постоји бесконачан број других насељених светова лоцираних око других звезда“. У новој колумни др Дарка Доневског посвећеној егзопланетама, сазнајте како је изгледала потрага за „новим световима“.
И поред тога што нам делује да знамо све о Трећем рајху, и дан-данас се откривају запањујуће праксе из тог мрачног раздобља историје. Фармацеут и писац Павле Зелић доноси нам причу о томе како је подстицана масовна употреба данас неприхватљивих супстанци, врло опасних и адиктивних, чија жртва је на крају постао и сам Адолф Хитлер.
Светска здравствена организација донела је пре неколико година одлуку да списку познатих патогених организама који би могли да прерасту у узрочника наредне пандемије придода одредницу „болест Икс“. Можемо ли, захваљујући свеукупном искуству које је човечанство досад имало с пандемијама, грубо скицирати општи портрет, или својеврстан „фото-робот“ непознатог кривца, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића.
Иако је римска комедија своје узоре имала у грчкој комедији, људи који су зарађивали новац причањем шала – нешто налик данашњим стендап комичарима – први пут се јављају у Риму. У којој мери је хумор културно условљена ствар и чему су се смејали Римљани, сазнајте у новој причи Миљана Васића.
Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас, са појавом вештачке интелигенције, стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине, откријте у чланку Ђорђа Петровића.
Петар Нуркић пробао је да у свом тексту замисли како би изгледао универзум где је Имануел Кант архитекта целокупне стварности. Завирите у свет у којем Кантове идеје, попут категоричког имперaтива, нису само апстракције, већ темељ на којем почива свака одлука, сваки закон, и сваки друштвени однос.
„Избор хаљина је увек ствар коју треба чинити без размишљања, и претерана брига око њих може довести до тога да циљ буде промашен“, сматра млађана, модом опчињена Катарина Морленд у роману Нортенгерска опатија Џејн Остин. Како изгледа стваралаштво Џејн Остин кроз призму студија моде, откријте у новом тексту Стефана Жарића.
Игра Pandemic, која је настала још 2008. године, привлачи пажњу милиона људи који желе да се разоноде, али и да боље разумеју сложеност борбе против заразних болести. Богдан Ђорђевић доноси нам причу о овој и сличним друштвеним играма које популаризују науку и подстичу интересовање за научне теме код свих узраста.
Суочени са изузетно сложеном стварношћу, обични људи, али и научници, прибегавају редукционизму покушавајући да реалност сведу на неколико принципа или закона како би је лакше објаснили. Где све грешимо када поједностављујемо ствари, сазнајте у новом тексту Марка Весића „Наивни редукционизам је убио мачку!“.
Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд у наредних десет година учествоваће на великом међународном пројекту LSST, од којег се очекује да реши мистерију тамне материје и тамне енергије. О идеји и циљевима овог амбициозног научног подухвата, Ивана Николић разговарала је са др Драганом Илић, др Анђелком Ковачевић и др Луком Поповићем.
Следеће године почиње велики међународни астрономски пројекат Legacy Survey in Space аnd Тimе (LSST), који ће наредних десет година снимати читаво небо и покушати да одгонетне бројне тајне свемира. О овом научном подухвату, као и о другим темама из астрономије, Ивана Николић разговарала је са др Жељком Ивезићем, професором на Универзитету у Вашингтону и вођом поменутог пројекта.
У Новом Саду, при Технолошком факултету, постоји специјална лабораторија, јединствена у овом делу Европе, која се бави испитивањем материјала у области очувања културног наслеђа. Чиме се све бави ова научна установа и са каквим се све изазовима суочава, сазнајте у интервјуу Ђорђа Петровића са др Снежаном Вучетић, руководитељком ове лабораторије.
Најпознатији норвешки сликар Едвард Мунк велики део своје каријере провео је са носем у висинама, загледан у небо изнад себе. У новом тексту др Јоване Николић сазнајте шта нам све „говоре“ плави норвешки сумраци, крвави облаци Осла и лење звездано небо на сликама овог уметника.
Човек се од вајкада својски трудио да себи омогући што комфорнији живот, украшавајући ентеријер свога дома тако да буде не само удобан и безбедан, већ и естетски пријатан. Ана Самарџић доноси нам причу о намештају инспирисаном природом, како мотивима из природе тако и природним материјалима.
Све више стрип аутора се кроз своја дела осврће на еколошку катастрофу која се управо одвија пред нашим очима. Док загађење, експлоатација ресурса и уопштена небрига људског рода полако али сигурно уништавају планету Земљу, у новој колумни Николе Драгомировића откријте може ли стрип бити један од начина да се људи освесте док не буде прекасно.
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Јаков Јаковљевић, Никола Кораћ, Урош Павловић, Јана Адамовић Кордеј, Ксенија Пантелић, Срђа Драговић, Јелисавета Јеличић, Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед темата и насловне стране.
