Елементи 45

У интервјуу који отвара темат, кроз разговор Ивана Умељића са др Миланом Станчићем, ванредним професором Филозофског факултета Универзитета у Београду и аутором књиге Лица и наличја праведности у оцењивању, сазнајте да ли је могуће знање оцењивати праведно, шта подразумевамо под праведношћу, да ли се праведност може поистоветити са објективношћу, због чега се праксе оцењивања тешко мењају и какву улогу оцењивање има у обликовању образовања и друштва.

Нови НАСА свемирски телескоп „Ненси Грејс Роман“, назван по астрономкињи која је поставила темеље развоја великих свемирских опсерваторија, требало би да отвори ново поглавље у истраживању свемира. Др Дарко Доневски пише о мисији која ће трагати за хиљадама нових егзопланета, истраживати тамну материју и помоћи да боље разумемо еволуцију космоса.

Рибничка клисура крије изузетно природно богатство, а грађанска научна истраживања откривају да је њен еколошки значај далеко већи него што се до сада претпостављало. У тексту Богдана Ђорђевића сазнајте шта су екосистемске услуге, како су грађани допринели овом истраживању и зашто је очување природе неодвојиво од укључивања локалних заједница.

Поглед других људи – па чак и сам осећај да нас неко посматра – може значајно да утиче на наше понашање, одлучивање и начин на који размишљамо. Зашто нас погледи других мењају више него што мислимо, како утичу на свакодневне поступке и какву улогу у свему томе имају савремени системи надзора и вештачка интелигенција, откријте у новој причи др Игора Живановића.

Где је граница између врхунског спортског достигнућа и недозвољеног побољшања људских способности и зашто је борба против допинга данас важнија него икад? Павле Зелић пише о томе како функционише глобални антидопинг систем, зашто се појављују такмичења која промовишу употребу допинга и какве последице овај феномен има не само по спорт, већ и по друштво у целини.

Велика географска открића понекад су водила ка потпуно неочекиваним одредиштима, мењајући ток историје више него што су то њихови покретачи могли да замисле. Др Миљан Васић доноси нам причу о енглеској потрази за северним путем до Кине, која је уместо до Азије одвела истраживаче на двор Ивана Грозног и поставила темеље будуће британске трговачке и политичке моћи.

Вештачка интелигенција све успешније препознаје и обликује наше естетске преференције, постављајући питање колико је укус заиста само наш. У тексту др Вање Суботић сазнајте како алгоритми мењају начин на који бирамо музику, филмове и уметност, зашто све чешће преферирамо садржаје које креира вештачка интелигенција и шта то говори о будућности људског укуса.

Наш мозак непрестано предвиђа шта ће опазити, ослањајући се подједнако на информације из спољашњег света и на сопствена очекивања. Др Милица Нешић пише о томе како предиктивно кодирање и допамин обликују нашу перцепцију стварности, зашто понекад настају халуцинације и какве везе све то има са функционисањем људског мозга.

Од школских оцена и извиђачких значки до апликација које нас награђују за сваки корак, елементи игре све више обликују наше свакодневне навике и понашање. Шта је гемификација, зашто нас поени, беџеви и рангирања толико мотивишу и где је граница између корисног подстицаја и неприметне контроле нашег понашања, откријте у новом тексту Петра Нуркића.

Савремена уметност често делује загонетно и неразумљиво, али иза многих дела крију се идеје које мењају начин на који размишљамо о уметности и свету око нас. Марко Весић доноси нам причу о томе како је савремена уметност напустила традиционална правила, зашто више не мора да личи на уметност и како је дошло до једне од највећих промена у историји уметничког стваралаштва.

Почетком јуна у Београду је боравио др Предраг Радивојац, редовни професор на Североисточном универзитету у Бостону и председник Међународног друштва за биоинформатику (ISCB). Ђорђе Петровић са њим је разговарао о његовој научној каријери, биоинформатици, револуцији коју вештачка интелигенција доноси медицини и једној од највећих загонетки савремене науке – како живот заиста функционише.

Наука и уметност не морају да припадају различитим световима – понекад се управо на њиховом сусрету рађају најоригиналније стваралачке идеје. Др Марија Маглов пише о томе како је Владан Радовановић проналазио инспирацију у науци, космосу и технологији, стварајући јединствен уметнички опус који је померао границе музике и других медија.

Планине су вековима биле неисцрпан извор инспирације уметницима, постајући симболи узвишености, мистерије и везе између човека и природе. У тексту Ане Самарџић сазнајте како су Фуџи, Сан Витоар и други знаменити планински врхови обликовали историју уметности и зашто су њихове представе оставиле трајан траг у визуелној култури.

Стаклени модели медуза, корала и биљака које је израдила породица Блашка представљају јединствен спој научне прецизности и уметничког умећа, који и данас изазива дивљење широм света. Др Јована Николић доноси нам причу о необичној породици стаклодувача, њиховој сарадњи са научницима и томе како су њихова дела постала драгоцени сведоци природе и времена у ком су настала.

Вампири су већ готово читав век неки од најупечатљивијих ликова девете уметности, непрестано мењајући свој изглед и значење у складу са временом у ком настају. Како су се од чудовишта из народних прича током историје стрипа претварали у хероје, антихероје и, затим, поново симболе истинског ужаса, откријте у тексту Николе Драгомировића.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Никола Кораћ, Алиса Викић, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.