Елементи 20

Нови, пролећни број доноси вам, између осталог, ексклузивни интервју са славним америчким физичарем Беријем Беришом, добитником Нобелове награде за 2017. годину. У подужем разговору са Дарком Доневским, професор Бериш открива многе занимљиве и мање познате детаље о гравитационим таласима, експериментима на којима је радио, али и о књигама у којима ужива, као и о значају умећа научног писања у природним наукама. Осим разговора са славни физичарем, Елементи доносе још два изузетно занимљива интервјуа. Тијана Марковић разговарала је са Тадашијем Токиедом, харизматичним математичарем са Универзитета Станфорд, који је сакупио, изумео и анализирао више стотина „математичких играчака“. Новинарка РТС-а и актуелна председница Светске федерације научних новинара Милица Момчиловић говори за наш часопис о томе са каквим се све изазовима данас суочавају научни новинари и указује на њихову улогу у савременим демократијама.

Нови број нуди и причу о затворениковој дилеми. Од Бони и Клајда преко Мерила Флада и Мелвина Дрешера све до Алберта Такера, текст Игора Живановића води вас кроз историјат, примену, али и приговоре на које је дилема затвореника наилазила кроз деценије. О томе, чему нас уче Француска револуција и њени очеви и о сличности између револуционарне и данашње онлајн реторике – на основу анализе преко 40 хиљада говора из овог периода – откриће вам текст Ђорђа Петровића – „Језик револуције“. У тексту Богдана Ђорђевића „Кратка историја временске прогнозе“ сазнаћете када и зашто смо поглед са неба преусмерили на машине, која су најважнија имена захваљујући којима данас имамо тачна – или тачнија – предвиђања временских прилика, како и када су медији почели да извештавају о метеорологији, као и зашто је Завиша Јањић добио најпрестижнију награду у свету метеорологије. У необичном есеју „Машина за демократију“ Миљан Васић покушава да реконструише клеротерион, својеврсну машину чији ниједан примерак није сачуван у целости, а која се у древној Атини користила за одабир чланова већа, поротника народних судова и других важних званичника. Јесте ли икада чули за гимик, „нешто што није озбиљно или нема стварну вредност, и користи се да би привремено привукло пажњу или интересовање људи“? О гимику, његовим добрим и лошим карактеристикама, успонима и падовима, читајте у тексту Иване Николић „Добро дошли у свет гимика“.

Нови Елементи доносе и ексклузивну фоторепортажу о атмосфери у Кини након увођења ванредних мера због епидемије Ковида-19, затим редовне прилоге о стрипу, уметности и астрофизици, као и прегршт сјајних илустрација чији су аутори водећи графички уметници из Србије и региона.

Аутор илустрација на насловници новог броја и у темату је Никола Кораћ.