Елементи 23

Темат 23. броја Елемената посвећен је овогодишњим лауреатима Нобелове награде и њиховим изванредним достигнућима у областима хемије, медицине и физике, а тим поводом за наш часопис ексклузивно су говориле и две добитнице најпрестижније научне награде за 2020. годину. Председница Светске федерације научних новинара Милица Момчиловић интервјуисала је Емануел Шарпантје и Џенифер Дудну, добитнице Нобела у области хемије и ове разговоре преточила у инспиративан текст који отвара нови број часописа.

Овогодишњу Нобелову награду за медицину, осим као признање људима који су извели кључне кораке у успону ка данашњем нивоу знања о вирусу хепатитиса Ц, свакако можемо да схватимо и као подстицај свима који се данас труде да опаку болест коначно ставимо под контролу, сматра Срђа Јанковић, који пише о једном од најзначајнијих узрочника обољења јетре у свету. Нобелова награда за физику за 2020. годину још једна је потврда великог развоја у области посматрачке астрономије, истиче стални сарадник Елемената Дарко Доневски, приближивши нам својим текстом појам црних рупа и пут до најзначајнијих открића о овој тајанственој космичкој појави.

О развоју дигиталних камера, примени кратких видео-записа у различитим сферама и тренду да фотографишемо баш све што нам падне на памет – па и паркинг место, како не бисмо заборавили где смо оставили аутомобил, пише научна новинарка ЦПН-а Ивана Николић. Богдан Ђорђевић обрадио је изузетно значајну и никад актуелнију тему – употребу доказа у научном комуницирању и навео пет конкретних препорука како да се она побољша. Ђорђе Петровић доноси нам причу о чудесној интелигенцији врана, упоредивши их са бистром децом која расту у срединама где се интелектуална достигнућа нити охрабрују нити цене. Живети уз неизвесност велики је изазов, а Дарко Стојиловић нам у свом тексту „Илузија извесности“ на бројним примерима показује да често и оне процедуре које сматрамо сасвим поузданим – могу да заварају.

О доколици и њеним чарима пише др Игор Живановић, истичући да беспосленост може да буде ствар слободног избора – а не само одраз лењости – с обзиром на то да остављање по страни свакодневних послова може да донесе бројне благодети. Јована Николић у свом тексту о мртвој природи истиче да су уметници вековима на суптилан начин насликаном воћу и цвећу додељивали живе сапутнике, инсекте и биљне ваши, који су имали улогу да посматрача слике подсете на важну животну истину – лепота и младост брзо пролазе, останите скромни и сетите се да сте смртни. О симболима медицине и њиховим ликовним представама кроз векове и миленијуме – пише Ана Самарџић. Елементи доносе и занимљив интервју САНУ Марије Маглов са др Кели Снук, професорком технологије уметности нових медија и једном од креаторки MI.MU рукавице.

На крају, али не и најмање важно, научне приче у 23. броју илустровали су водећи графички уметници са ових простора: Милица Голубовић, Сергеј Туцаков, Срђа Драговић, Александра Јованић, Вук Палибрк, Јаков Јаковљевић, Владан Николић, Моника Ланг, Ксенија Пантелић, Марија Бабовић, Сања Црњански и Ђорђе Балмазовић/шкарт.